CRONOPIOS BALCÁNICOS

Los Balcanes son, geográficamente hablando, una puerta peninsular que, como tal, se abre. O bien se cierra. Los cronopios son unos bichitos verdes, que ni siquiera son islas. Pero que sirven para estornudar en medio de un acto totalmente oficial.

También sirven para reír, cuando uno siente cosquillas en la nariz, acaso en el entreacto de algun concierto de gala, donde el Gran Cronopio Julio Cortázar de hecho los descubrió antes de estorrnudar. Por eso es que los amigos del autor deRayuela, esa mandala de búsquedas recíprocas, contradictorias e interminables, al menos a él terminaron llamándole así,Julísimo Julio: resulta que sos el Gran Cronopio porque por ahí estornudaste.

Y bueno, por aquí en nuestra península también tenemos, como en todas partes, el centro del mundo, así como uno que otro estornudo. Dicen, querido Julio, que por acá además tenemos más historia de la que podemos absorver. ¿Qué es eso de la Historia? ¡Achís!

I zato, kad je već kamerni prevratnik savremene svetske književnosti nazvan Velikim Hronopijem, po tim nevidljivim stvorenjima što ih je zapravo stvorio kad je shvatio da, osim što se u svečanom pozorištu tek na pauzi dešava stvarnost, i obični se hronopići muče jer treba nečiju kuću u kojoj su na primer odseli uredno da vrate pošto je zaključaju, a ključ ne mogu da nađu, pošto je ključ na noćnom stočiću; nočni stočić u sobi; soba u kući, a kuća nezaključana jer je ključ ko zna gde. I zato, dakle, kad je tvorac tih bezazlenih bića sve i o nama svima rekao preko tog nekog kijanja ili pak ključeva, izgubljenih ispred kuće, hajde makar nešto i o Balkanu da kažemo, onako, kortasarovski.

Jer, i Balkan je jedno sićušno stvorenje zaduženo da izazove kijanje sred svečane prigode.

Ali, nismo mi ovde na Balkanu ni prigoda, ni svečanost.

Mi ovde na Balkanu možda jednom uspemo da budemo papirnata maramica u koju ćemo zajedno da kinemo. U svetu, pažnja se obraća i na same maramice, zbog seče drveta od kojih se papir, u prevodu, i pravi. I još: u svetu ima još nade i za sam svet, iako Kortasar nije ni u nadu hteo da poveruje. U svetu ima još drveća, a ta čarobna šuma smo i mi.

Silvia Monrós de Stojaković

четвртак, 12. децембар 2013.

ALBA kao alternativa

dr Nemanja Džuverović, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu
Ekonomski obrasci saradnje koji u svojoj osnovi imaju stvaranje slobodnih tržišta danas prevladavaju u svetskim okvirima. Dominacija određene strukture ipak ne umanjuje potrebu za stvaranjem drugačijih modela kooperacije u okviru kojih će nedostaci koji su iskazani u funkcionisanju prvih biti ispravljeni. Region Latinske Amerike na početku XXI veka donosi novi impuls i nove forme ekonomske i političke saradnje koje mogu poslužiti kao obrazac delovanja i za druge regione.
Bolivarova alternativa za narode naše Amerike (ALBA) predstavlja takav vid regionalnog povezivanja koji u svojoj osnovi ima zalaganje sa saradnju koja se zasniva na principima solidarnosti i uzajamne ekonomske pomoći i demonstrira moguću alternativu modelima regionalne saradnje koji su danas prisutni.
ALBA je uspostavljena 2005. godine, kao odgovor na pokušaje da se stvori Američka zona slobodne trgovine (FTAA), koja bi predstavljala nastavak već postojeće Zone slobodne trgovine severne Amerike (NAFTA) na teritoriji obe, južne i severne, Amerike. Obrazac stvaranja zone slobodne trgovine, koji je već bio primenjen i koji je doneo katastrofalne posledice za Meksiko, članicu NAFTA, sada je trebalo da bude institucionalizovan i u ostalim zemljama. Kao odgovor na ovakva nastojanja ustanovljena je ALBA.
Zajedničkom deklaracijom Venecuele i Kube, država osnivača ALBA, zaključeno je da će obe zemlje raditi po planu koji će kao glavne ciljeve imati garantovanje proizvodne komplementarnosti dveju privreda, zajedničkog prisustva na trećim tržištima, održivog upravljanja resursima, smanjivanja nezaposlenosti, kao i svakog drugog delovanja zasnovanog na istinskoj solidarnosti. Organizaciji su vremenom pristupili Bolivija (2006. godine) i Nikaragva (2007.godine), a članstvo su najavili Ekvador, kao i nekoliko manjih karipskih država.
Navedena organizacija predstavlja potpuno novi vid integracije koja se oslanja na saradnju na temelju zajedničkih vrednosti, a ne na tržišnoj konkurentnosti koja je osnov današnjih modela ekonomske saradnje. Takav način kooperacije za cilj ima smanjivanje ekonomskog jaza koji postoji između zemalja globalnog Severa i Juga putem sistema nadoknade. Iz navedenog se može uvideti da primarni cilj nije podsticanje slobodne trgovine već eliminacija siromaštva i drugih ozbiljnih socijalnih problema koji potresaju ovaj deo sveta, kao i davanje prioriteta društvenim potrebama u odnosu na stvaranje viška vrednosti koje je primarni pokretač u svim procesima koji u svojoj osnovi imaju stvaranje režima slobodne trgovine.
Principi na kojima se zasniva ALBA bitno se razlikuju od osnova postojećih ekonomskih aranžmana jer se izbegava logika tržišta i teži se ostvarivanju pravedne trgovine. U takvom sistemu svaka zemlja učesnica pruža produkte za čiju proizvodnju ima najpovoljnije uslove, a za uzvrat dobija druge nezavisno od promena koje se mogu desiti na svetskom tržištu. Ovakav način saradnje predstavlja prevladavanje nedostataka koji proizilaze iz logike slobodnog tržišta, koje poznaje jedino trku u maksimizaciji profita, i usmeravanje ka ostvarivanju stvarnih ljudskih potreba.
ALBA predstavlja potencijalnu alternativu postojećim ekonomskim obrascima koji su napravljeni po modelu razvijenih država i ne obraćaju dovoljne pažnje na potrebe nerazvijenih zemalja. Radi toga, nameće se potreba da se u našoj stručnoj javnosti više pažnje obrati ovakvom i sličnim modelima saradnje jer Srbija ne sme dozvoliti sebi da neracionalnom ekonomskom politikom doživi sudbinu Argentine koja je slepo pratila uputstva međunarodnih finansijskih institucija i doživela potpuni ekonomski slom kao posledicu toga.
Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)